Mi plaćamo tuđe greške. A naši klijenti plaćaju naše.
Kada je jednom Michael Dell došao na pregovore sa dobavljačima sastavnih delova za neku svoju proizvodnju, ponudili su ga kafom i kiflicama. Kažu da je Dell rekao: odnesite, molim vas, kiflice, bolje nam dajte popust za njihovu vrednost.
Kada kupujete jogurt u prodavnici, jasno vam je da u ceni jogurta mlečni sastojci nisu glavni. U cenu su uključene marže, porezi, logistika, pakovanje, reklama, brend itd. A skupa s njima i greške svih učesnika u prodajnom lancu.
Proizvođač greši u proceni potražnje i pojavljuje mu se višak zaliha. On ili baca robu ili je prodaje po sniženim cenama, a onda taj gubitak doda na cenu sledećih partija robe. Isto se događa kod distributera i u maloprodaji. Greše logističari – roba se kvari u putu, loše izgleda i ne može se prodati. Greše marketolozi – u cenama, pakovanjima, sloganima, reklamnim kanalima. A sve to plaća potrošač.

Ako samo zamislite koliko se novca troši na neefektivne lance snabdevanja čak i u malim zemaljama, zavrteće nam se u glavi. Neispoštovani rokovi, nerealizovani ugovori, nekvalitetni proizvodi, roba izgubljena u putu ili u skladištu, ponovna proizvodnja – za taj izgubljeni novac mogao bi se kupiti Mesec.

Tehnologije pomažu u rešavanju mnogih problema. Intelektualni sistemi omogućavaju preciznije predviđanje potražnje i upravljanje zalihama. Pomoću elektronskih kanala reklame se mogu preciznije targetirati. Ali rupa je i dalje ogromna.

Gledajući kako rade preduzeća u mom okruženju i koliko ja kao klijent preplaćujem za tuđe greške, dolazim do zaključka da je to – zlatno dno. Čak i uz relativno malo poboljšanje u procesima, optimizaciju u lancu proizvodnje i snabdevanja vi možete smanjiti cenu bez gubitka profitabilnosti. Ako tražite razvojne ideje i u kreativnoj ste krizi, razmislite – možda možete smanjiti sve gubitke na putu proizvoda od ideje do konačnog potrošača i tako smanjiti cenu? Možda vam to bude dovoljno za strateški skok?





Made on
Tilda